Презвитер
Свештеномученик Симеон Антонович Конју́хов рођен је 1852. године у породици псалмопојца. Године 1877. рукоположен је за свештеника и постављен да служи у Стефановској цркви села Нији, Соликамског ујезда. Године 1916. премештен је у Богородице-Введенску једноверску цркву села Воробји, Оханског ујезда.
Дана 9. октобра 1918. године, 66-годишњи пастир је ухапшен и доведен у Оханску Чеку. Отац Симеон је оптужен зато што су код њега пронађена циркуларна писма благочиног — оца Петра Вјаткина (оба од 2. априла 1918. године). У једном од њих благочини моли да се састави протест поводом заплене епархијске школе од стране нове власти, а у другом — да се епархијској управи достављају подаци „о свим случајевима насиља, отимања, скрнављења над храмовима, обитељима, свештенством, светињама, а тим пре о случајевима крвопролића, убиства на верској основи на местима“.
Отац Симеон је осуђен на стрељање и стрељан од стране црвеноармејаца после сурових мучења и злостављања.
Син новомученика, свештеник Петар Конју́хов, који је 1918. године служио у цркви оближњег села Говирино и био ухапшен 1927. године, на саслушању је дао следећи исказ: „Отац мој је у месецу октобру 1918. године стрељан од црвеноармејаца, јер је било истакнуто проклетство бољшевицима, које је саставио епископ Андроник и објављено на паперти, на вратима“.
Свештеномученик Симеон Конју́хов прибројан је лику светих Новомученика и Исповедника Руске Цркве у августу 2000. године на Архијерејском Сабору Руске Православне Цркве.
