Преподобни
Никита Мидикијски (или Никита Исповедник; око 760, Витинија — 3. април 824, Принчевска острва) био је хришћански светац, преподобни и игуман Мидикијског манастира. Рођен је у побожној породици, одрастао у црквеном окружењу и у младости ступио у манастир, где се истакао побожним животом и строгошћу. Године 790. рукоположен је за јеромонаха, а касније је постао игуман, при чему је број братије достигао сто монаха.
Светитељ је имао дар чудотворства: његовим молитвама исцељивани су болесни и опседнути. Током иконоборачких прогона за време цара Лава Јерменина, Никита је чврсто бранио поштовање икона, због чега је био затворен и прогнан. После кратког попуштања, покајао се и поново разобличавао јерес, подносећи нова заточеништва у којима је укрепљивао вернике и чинио чуда.
После ослобођења повукао се на једно од острва код Цариграда. Тамо је умро 3. априла 824, за време цара Михаила II, а његово тело је свечано пренето у Мидикијски манастир.
