Светитељ Питирим, епископ Тамбовски, рођен је 27. фебруара 1645. (или 1644.) године у граду Вјазми. Од малих ногу био је надарен духовним талентом и трудољубљем, што га је довело на пут монашких подвига. У 21. години пострижен је у монаштво именом Питирим и постао игуман. Године 1685. патријарх Јоаким рукоположио га је за епископа Тамбовског.
Тамбовска епархија патила је од сиромаштва и неписмености. Светитељ Питирим активно се бавио просвећивањем становништва, градећи камени катедрални храм и оснивајући школу за свештенослужитеље. Посветио се проповеди Речи Божије и често је путовао по епархији.
Светитељ је стремио ка помирењу са расколницима и неверницима, показујући благочастивост и мудру трпљивост. Његов лични пример и благодатна реч довели су многе до истинске вере. Године 1690. његова сестра Екатерина постала је игуманија Женског манастира Вазнесења.
Светитељ Питирим био је усрдни молитвеник, често учествујући у богослужењима и подучавајући клирике. Посебно је поштово иконе Спаситеља и Казанске Мајке Божије. Његови шетње и размишљања одвијали су се у Трегуљајевом манастиру, где је основао обитељ.
Светитељ Питирим упокојио се 1698. године у 53. години живота. Његово тело је било погребено у доњем спрату Тамбовског храма. Након његове смрти, место упокојења почело је да се поштује, а број поклоника је сваке године растао. Године 1914. проглашен је за светитеља.
