Света Милица била је жена светог кнеза Лазара, који је погинуо у Косовској бици 1389. године, бранећи Свету Цркву од муслимана. Управљала је народом док није одрастао њен син Стефан (Високи). Године 1393. примила је монаштво у Жупаневачком манастиру под именом Евгенија. Када је њен син 1402. године напустио земљу, она је, упркос монашком чину, наставила да управља државом. Света Милица бринула је о удовицама, примајући у манастир жене чији су мужеви погинули на бојном пољу, и подржавала је изградњу многих манастира и цркава. На крају живота примила је велику схиму под именом Евфросинија. После своје кончине учинила је многа чудеса, а њене мироточиве мошти исцелиле су многе болесне. Заједно са својим мужем, она даје силу с неба и утеху страдалној Србији данас.
