Презвитер
Свештеномученик Матфије Михајлович Вознесенски припада Сабору курских светих. Рођен је 9. августа 1860. године, на дан спомена светог апостола Матфије, у породици ђачка Николајевске цркве села Речице Лговског ујезда Курске губерније, Михајла Тимофејевича Вознесенског, и његове супруге Евдокије Павловне, а крштен је 12. августа.
У породици Вознесенских било је једанаесторо деце. У документима Белгородске духовне семинарије, у којој је Матвеј Вознесенски учио од 1877. до 1883. године, наведен је међу „децом сиромашних ђачкова“, „који, иако имају родитеље, због њиховог крајњег сиромаштва имају посебну потребу за државним издржавањем“.
По завршетку семинарије у првом разреду са звањем студента, Матвеј Михајлович је постављен за псалмопојца при саборној Успенској цркви у граду Новом Осколу. Дана 10. јуна 1885. године уследила је резолуција надлежног архијереја о постављењу Матфија Вознесенског на свештеничко место при Вазнесењској цркви слободе Фошчевате Корочанског ујезда Курске губерније. Рукоположење у чин јереја извршено је 6. августа исте године.
Свештеничка служба оца Матфија, која је трајала готово тридесет пет година у једној парохији, била је веома плодотворна. Од новембра 1886. године био је управитељ и вероучитељ у Фошчеватској црквеној школи писмености. Године 1896, „труђем парохијана и добровољним прилозима“, у Фошчевати је подигнута нова једнопрестолна Вазнесењска црква, „дрвена, на каменом темељу, чврста, без звоника“. Од 1908. године тамо је започета градња великог каменог храма, и до почетка Првог светског рата израсли су зидови од цигле. По сећањима А. Д. Четверикове, направљен је и „огроман крст од цемента на поду“.
Године 1891. јереј Матфије Вознесенски одликован је набедреницом, 1903. године скуфијом, а 1912. године камилавком. Дана 20. септембра 1911. године постављен је за благочиног 5. округа Корочанског ујезда, као руководилац свештенства четрнаест парохија. У „Курским епархијским ведомостима“ нарочито је забележена његова делатност на прикупљању прилога и добровољних дарова у корист Курског комитета Православног мисионарског друштва (од 1912), за поправку Знаменског сабора Курског Знаменског манастира (1913), као и за опремање и издржавање Курског Знаменског болничко-санаторијског завода у Архијерејској шуми (1914).
Према сећањима мештана, отац Матфије Вознесенски убијен је од стране будјоновaца. Детаљи трагедије из 1919. године у Фошчевати постали су познати из писама-сећања Антонине Дмитријевне Четверикове (1910–2006), кћери свештеника из слободе Клиновец: „…Убили су га ноћу, позвавши оца Матвеја из куће, у његовом врту, и плитко закопали, савивши му колена. Свештеномученика су сахранили на гробљу иза села, при чему локалне власти дуго нису дозвољавале да се тело преда земљи.“
