У дане паганског цара Валеријана у Риму је живео честит и добродетељан велможа по имену Астерије, који је исповедао веру Христову. Он је строго држао благочешће и није скривао своју веру. Једном, боравећи у Кесарији Филиповој, видео је паганско празновање на коме је демон отимао жртве. Астерије се помолио Христу, изгнао демона и жртве су постале видљиве, те је паганско празновање престало.
У другој Кесарији, Палестинској, живео је знаменити војник Марин, који је, будући хришћанин, одбио да принесе жртве паганским боговима. Судија Ахеос га је позвао и дао му три часа да размисли. Епископ Теотек поучи Марина да изабере између служења земаљском цару и мученичке смрти за Христа. Марин је изабрао смрт, исповедајући своју веру.
При његовој мученичкој кончини био је присутан свети Астерије, који је, по Божијем промислу, у то време дошао у град. После страдалничке смрти светог Марина, он је скинуо са себе горњу драгоцену одећу, простро је по земљи, потом њоме обавио чесно тело мученика заједно са главом и, доневши га до гроба на сопственим плећима, предао га је на погреб с чашћу. Зато се и сам удостојио мученичког венца: нечестиви пагани су га ухватили и одсекли му главу, и тако је свети Астерије, заједно са светим Марином, у лику светих мученика предстао пред небесним Царем — Христом.
То се догодило у време владавине Галијена, који је наследио престо после погибије свога оца Валеријана. Галијен је издао указ о престанку гоњења хришћана.
