Ђакон
Преподобни Макарије, ђакон, имењак небеске блажености, још од младости би изабран од Бога на служење Њему и призван на безмолвни монашки живот. У младим годинама, остављајући дечје игре и шале, изгледао је као човек савршен; волео је ћутање и био уздржан у храни.
Промисао Божији довео га је у Печерски манастир овако. Једном у детињству Макарије се разболео. Његови родитељи, увидевши да лекари не могу да га исцеле, положивши сву наду у Бога, заветовали су се да ће своје дете принети Њему као чисту жртву, предавши га на служење Господу и Пречистој Дјеви Богородици у Печерски манастир, ако оздрави. Милосрдни Господ, услишивши молитве родитеља, чудесно дарова здравље болесном Макарију. По његовом оздрављењу родитељи испунише свој завет и предадоше га у Печерски манастир. Преподобни оци, видећи кротост и смирење отрока Макарија, заволеше га и научише писмености и свакој монашкој врлини. Када је стасао и удостојио се монашког чина и ђаконства, стекао је велику ревност према храму Божијем, непрестано се упражњавао у богомислију, у читању божанских књига и молитви; због тога се удостојио од Бога дара чудотворења. Помиње се на карти Далњих пештера од 1638. године.
