Преподобномученица Ксенија рођена је 1897. године у селу Чанки, у породици сељака Семјона Петрухина. Године 1913. ступила је као искушеница у Успенски Брусенски манастир у граду Коломни, у Московској губернији. Године 1919. манастирске келије почеле су да се користе као раднички дом и као просторије управа среске и градске милиције, па се Ксенија вратила у родно село. Тамо је почела да помаже при Ваведењској цркви, а за живот је зарађивала шивењем ћебади.
Преподобномученица Ана рођена је 1896. године у селу Чанки, у породици сељака Ивана Горохова. Године 1914. ступила је као искушеница у Успенски Брусенски манастир, а после 1919. године и она се вратила у родно село и почела да помаже свом остарелом оцу.
Почетком тридесетих година обе искушенице су ухапшене, а 22. маја 1931. године затворене су у коломенски затвор. На саслушањима су потврдиле да су одлазиле у Ваведењску цркву и разговарале о снабдевању храном.
Дана 10. јуна 1931. године тројка ОГПУ осудила их је на три године прогонства у Казахстан, након чега су упућене у Караганду. Године 1934. вратиле су се у завичај, али су наставиле да се баве ручним радом и да одлазе у храм.
Дана 5. марта 1938. године поново су ухапшене и затворене у коломенски затвор. Позвани сведоци су тврдили да су искушенице, по повратку из прогонства, шириле антисовјетску пропаганду. На саслушању су искушенице одлучно одбациле те исказе, изјавивши да се нису бавиле ни антисовјетском делатношћу ни агитацијом против власти међу становништвом.
Дана 10. марта истражитељ је завршио истрагу, а 12. марта тројка НКВД осудила их је на стрељање. Стрељане су 20. марта 1938. године и сахрањене у заједничкој необележеној гробници на Бутовском полигону код Москве.
