Архиепископ
Свети Јосиф, архиепископ Солуна, брат преподобног Теодора Студита, од младости се подвизавао под руководством свога стрица, преподобног Платона, који је основао манастир у Сакудиону. Јосиф се показао као истински подвижник, због чега је изабран за архиепископа града Солуна.
У то време цар је био Константин, који је силом постригао своју супругу у монаштво и узео другу жену, сродницу по оцу. Јосиф је изобличио незаконити брак цара Константина VI, због чега је одведен у Цариград, где је био мучен глађу и заточен, а потом прогнан на пусто острво. Цар Михаило Куропалат му је касније дозволио да се врати.
Међутим, за време Лава Јерменина, свети Јосиф је поново претрпео прогонство због поштовања светих икона. Подвргнут је мучењима и затвору. Одбивши да потпише иконоборачко исповедање вере, био је бачен у другу тамницу. Касније га је Михаило Муцави ослободио заједно са другим монасима који су страдали због поштовања икона.
Свети Јосиф се упокојио 830. године у Студитском манастиру, где је провео последње године свога живота. Познат је као химнограф; његова дела обухватају стихире и каноне који одражавају дух поста и покајања. До данас су сачуване и његове проповеди, међу којима се посебно истиче слово на Воздвижење Часног Крста, духовне песме посвећене Богородици, Претечи, анђелима, апостолима и Светом Николи, као и стихире Посног триода. Саставио је и покајни канон за Недељу блудног сина, испуњен дубоким скрушењем због грехова.
