Архиепископ
Рођен је 6. (19.) јануара 1876. године у селу Илзесала у породици православног сељака-Латвијца. Од детињства се истицао промишљеношћу и тежњом да разуме Реч Божију. Године 1887. уписује се у Ригу духовну школу, а 1891. године — у Ригу духовну семинарију. Године 1900. наставља образовање на Киjевској духовној академији, где се учврстила његова одлучност да посвети живот служењу Црквi. Године 1903. прима монашки постриг и бива рукoположен за иеродијакона, а затим и иеромонаха. Године 1904. завршава академију са одликовањем и постаје руководилац академског хора.
Године 1907. узdigнут је у чин архимандрита, обављao је дужност инспектора Литванске духовне семинарије и игумана Вилњуске Свето-Тројице манастира. Обављao је крстне ходове са чудотворном иконом Божiје Мајке, привлачeћи мноштво молитеља. Године 1912. био је хиротониsan за епископа и именован у град Слуцк као викар архиепископа Минског Михаила. Од 1913. године служио је у Таганрогу на новooтвoреној Азовској епархији.
После револуције 1917. године, именован је на службу у Тверску епархију, где је брзo установио црквени живот. Године 1918. постаје архиепископ Пeнзенски и Саpanski, где се суочава са расколом и јеретском. Године 1921. постављен је за архиепископа Риге и Летоније, добијајући права шире аутoнoмије за Православну Цркву у Летoнији. Ослањајући се на духовну мудрост, активнo је радио на obnови црквеног живота и права православља у држави.
Живео је скромнo, бринeћи се о сиромасима и потребнима, не правeћи разликe међу људима. Године 1934. године, док је био на летњој резиденцији, подвргнут је мученичким патњама и убијен. На његовим сахранама, мноштво народа дошло је да ода почаст светом исповеднику. Његов гроб на Покровском гробљу у Рига постао је место ходочашћa, где су се дешавала исцeљења и Божија помоћ по молитвама светог.
