Преподобни Герасим Вологодски живео је у XII веку и био је родом из Кијева. Подвизавао се у Кијевском Гњилецком Успенском манастиру, који је настао на месту пећина у којима се преподобни Теодосије Печерски повлачио ради усамљене молитве током Великог поста.
Преподобни је 4. марта примио монашки постриг и добио име Герасим. Касније је, уступивши молбама манастирске братије, био рукоположен за јеромонаха.
Упутивши се у северне крајеве Руси, подигао је колибу на обали реке Вологде и посветио се богомислију и молитви. Мештани су почели да долазе код њега тражећи духовну помоћ, а Свети Герасим је подигао храм у част Пресвете Тројице. Поред храма основао је Тројицки Кајсаровски манастир, први манастир у северним крајевима Руси.
Током свог живота Герасим Вологодски духовно је просвећивао Вологодски крај, обраћајући у Православље оне који су још увек следили паганство и утврђујући вернике у вери. Преподобни Герасим мирно се упокојио 4. марта 1178. године. После његове смрти, његове свете мошти постале су извор исцељења. Сам Светитељ јављао се болесницима који га никада нису познавали и заповедао им да оду до његовог гроба, обећавајући им исцељење од различитих болести.
