Мученик Георгиј Николајевич Јуренев рођен је 8. децембра 1887. године у Витебску, у племићкој породици. Године 1910. завршио је Правни факултет Санктпетербуршког универзитета. Радио је као секретар Витебског окружног суда и био је изабран за градског судију Витебска. Георгиј Николајевич је активно учествовао у црквеном животу града.
У мају 1920. године ухапсиле су га совјетске власти и протерале из Витебска. Правничка делатност за њега је била затворена. Бивши судија се настанио у Тверу, где је радио као статистичар-економиста у градском одељењу здравства, а такође је био старешина у једној од тверских цркава. Касније се његова сестричина сећала да је „био веома религиозан и да је због тога имао непријатности”.
Године 1936. поново је ухапшен и оптужен за „учешће у контрареволуционарној црквеној организацији”. Дана 27. августа 1936. године осуђен је на три године логора и упућен у Карагандински исправно-радни логор, где је радио као економиста.
У септембру 1937. године Георгиј Николајевич је ухапшен у Карлагу и оптужен да је „припадао контрареволуционарној групи под називом ‘истинско-православна црква’, учествовао у њеним периодичним окупљањима, ширио провокативне гласине међу затвореницима и водио контрареволуционарну агитацију”, као и да је вршио обреде, „укључујући и панихиде Николају Романову”.
Дана 20. новембра 1937. године осуђен је на смрт стрељањем. Сахрањен је у безименoj заједничкој гробници. Прослављен је одлуком Јубиларног Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве 2000. године.
