Патријарх
Свештеномученик Гаврило (Раић) био је патријарх Српске Цркве од 1648. до 1655. године у тешком времену турског владарства. Бригао је о свом стаду, јачајући црквени поредак и мир. Међутим, положај Цркве се погоршавао због притиска турских власти и католичке пропаганде.
Године 1649. светиљник је посетио Константинопољ ради уплате пореза и потврде свог архипастирског положаја. Изводио је мисионарске путеве, јачајући веру народа и супротстављајући се католичком утицају, посебно на северу Србије.
Године 1653. налазио се у Влашкој и Молдавији, помажући помирењу између војводе Матје Басараба и гетмана Богдана Хмелницког. Затим је отпутовао у Русију, где је био срдачно примљен од цара Алексеја Михајловича и патријарха Никона, са којима је развио блиске односе.
Гаврило је планирао да остане у Русији дуго, али се вратио у Србију, где се суочио с противљењем турских власти. Оптужен је за издају и клеветан од стране Јевреја. Након испитивања код везира, који му је понудио слободу у замену за одрицање од вере, светиљник је храбро одбио, изјавивши своју спремност да страда за Христа.
Након жестоких мука, погубљен је 1659. године, предавши своју душу Богу и добивши венец у Царству Небеском.
