Свети Еладије, Макарије и Евагрије живели су у време римских царева Диоклецијана (284–305) и Максимијана (305–311), прогонитеља хришћана. Управник града Аназарва био је Пелагије, незнабожац, суров и немилосрдан човек. Његове слуге су трагале за хришћанима и приморавале их да се одрекну Господа и поклоне идолима.
Света мученица Теодулија живела је у граду Аназарву, где су је ухватиле сурове слуге Пелагија, који је покушавао да је натера да се поклони идолима. Пошто је одбијала да се одрекне Христа, Теодулија је подвргавана мучењима, али захваљујући помоћи Господњој није осећала бол. Еладије, који је био чувар затвореника, видевши то чудо, примио је хришћанску веру, због чега је пострадао мученичком смрћу. Одсекли су му главу и бацили га у море.
Свету Теодулију су још много пута мучили пред бројним народом, али је она, по вољи Господа Исуса, сваки пут остајала неповређена. Видевши толика чуда, многи су примили хришћанство. Међу њима су били и угледни грађани Макарије и Евагрије. Незнабошци су их бацили у ужарену пећ заједно са светом Теодулијом и многим другим људима који су поверовали у Христа. Сви су примили мученичку смрт са молитвом на уснама и прешли у вечни живот.
