Игуман
Рођен је у Иркутска 1880. године. Од 1897. године служио је у Белогоској мушкој манастиру Пермске епархије. 22. јуна 1905. године рукоположен је за иеродиакона, а убрзо је постао ијеромонах. Године 1909. постављен је за благайника, а 1911. године – за декана, затим је био вршилац дужности игумана током одсуства игумана. 29. јуна 1917. године уздигнут је у чин игумана. Под његовом бригом завршена је изградња катедрале у част Узвишења Животворног Крста Господњег. Његове проповеди редовно су објављиване у Пермским „Епархијским вестима“. Након мученичке смрти светог Варлаама, постављен је за игумана манастира. Године 1919. отишао је са делом братства заједно са повлачећим трупама адмирала А.В. Колчака. Након уласка Црвене армије у Иркутск, ухапшен је и стрељан. 2. јула 1998. године канонизован је међу локално поштованим светима Пермске епархије, а опште црквено поштовање установљено је на Архијерејском Сабору РПЦ 2000. године.
