Свети Андреј Стратилат служио је у војсци римског цара Максимијана. Андреја су поставили за војсковођу, а када су Персијанци с ратом пошли на Сирију, поставили су га и за стратилата, то јест за главнокомандујућег. Свети је окупио одред од храбрих и јуначних војника и неустрашиво кренуо у рат. Његови потчињени били су незнабошци, а он је исповедао веру у Христа. Током похода свети је бодрио војнике надом у помоћ Господњу, проповедао им веру у Њега и убеђивао их да се одрекну демонских идола, који не могу помоћи у боју. Војници су послушали Андреја Стратилата и, са именом Исуса Христа на устима, однели победу над Персијанцима.
Нечестиви Максимијан, управљајући источним делом римске царевине, подиже гоњење хришћана. Војсковођа Антиох, ревностан служитељ идола, доби заповест да хришћане подвргава мукама. Завидни војсковође оклеветаше Андреја пред Антиохом. Позваше га на суд. Храбри војсковођа не уплаши се претњи ни мука, него исповеда веру у Спаситеља. Андреј сам леже на ужарену бакарну постељу, која се охлади чим призва име Христово. И војници Стратилата беху позвани на суд. Ниједан се није одрекао Господа, па су сви осуђени да буду распети на дрвећу, али су, молитвама Богу, остали живи.
Антиох, не усуђујући се да погуби Андреја и његове војнике, пусти га, али смисли лукав план — да их појединачно убије. Свети Андреј оде са војницима у град Тарс, где прими Крштење од епископа Петра.
Када мученици стигоше у Таксанату, управитељу те области, Селевку, донето је Антиохово писмо с молбом да под видом потере погуби свете. Гонитељи нађоше одред у пећинама горе Таура. Свети Андреј Стратилат укрепи братију за мученичку смрт. Умоли Господа да на месту њиховог подвига изведе извор са исцелитељском водом. Молио се и за оне који ће поштовати пострадале мученике. Када гонитељи стигоше војнике, нико се из одреда не супротстави. Чим свети испустише дух, из земље потече извор.
Свети су пострадали 19. августа и тела њихова беху сахрањена с чашћу. Многи људи, долазећи на извор, исцељивали су се молитвама светих мученика.
