Свети мученик Анастасије Солунски живео је у III веку у граду Аквилеји (Северна Италија) и радио је као сукновал. Када је стасао, преселио се у Салону (данас Солин у Хрватској). Током гоњења хришћана за време цара Диоклецијана, Анастасије није желео да сакрије своју веру и нацртао је крст на улазним вратима своје куће. Због своје мисионарске делатности у граду био је ухапшен и изведен пред судију. Мученик је неустрашиво исповедио Христа као истинитог Бога и Творца целокупне твари, због чега је осуђен на смрт и посечен мачем.
Тело светитеља било је бачено у море, али побожна жена Асклепија обећала је награду за проналажење светих моштију. Мошти су пронашли морнари из Африке, који су један део понели са собом, док је други део Асклепија сахранила на свом имању. Она их је помазала миомирисима, обукла у погребне одежде и положила у своју кућну цркву.
Мошти светог мученика прославиле су се многим чудесима. После најезде варвара и разарања града у VII веку, пренете су у Рим.
