Протојереј
Свети праведни Алексије Мечјов рођен је 17. марта 1859. године у побожној породици регента катедралног Чудовског хора и добио је име по Алексију, човеку Божијем. Од родитеља је као дечак научио живу веру у Бога, љубав и добросрдачан однос према људима.
По завршетку Московске духовне семинарије, Алексије је желео да упише медицину, али се његова мајка, која је желела да јој син буде свештеник, томе успротивила. Касније је Алексије био благодарaн мајци што је у свештенству нашао своје истинско призвање.
Дана 14. октобра 1880. године постављен је за псаломшчика у Знаменској цркви. Настојатељ храма био је строг и много је од њега захтевао, али је Алексије све подносио без роптања.
Године 1884. оженио се Аном Петровном Молчановом, и њихов брак, у коме је рођено петоро деце, био је веома срећан.
У пролеће 1893. године ђакон Алексије Мечјов рукоположен је за свештеника при цркви Светог Николаја у Кленницима. Парохијана у малој, скромној цркви било је врло мало, јер су се у близини налазили познати храмови. Али отац Алексије није клонуо духом. Предавши се вољи Божијој, осам година је свакога дана служио Литургију у празном храму, готово сам, али је служио као да је црква пуна молитава. С временом су у овај храм почели да долазе ожалошћени и оптерећени невољама, и од њих се рашчуло о добром пастиру.
Супруга Алексијева, Ана, боловала је од тешке срчане болести и упокојила се 1902. године. После њене смрти Алексије је наставио да служи, привлачећи многе људе који су тражили утеху и помоћ.
Отац Алексије имао је дар прозорљивости и помагао је људима откривајући им унутрашње проблеме и усмеравајући их на пут покајања. Основaо је црквено-парохијску школу и прихватилиште за децу. Његове проповеди биле су једноставне и искрене; дотицале су срца слушалаца.
Отац Алексије упокојио се 9/22. јуна 1923. године. Његова сахрана била је многолюдна и многи су долазили да се опросте од њега. После његове смрти, његов гроб постао је место поклоништва, где су људи тражили помоћ и утеху.
