Преподобномученица Александра (Дјачкова Александра Ивановна) рођена је 1893. године у селу Черноголовка, Ивановске волости, Богородског ујезда Московске губерније, у сељачкој породици. Године 1914. ступила је као послушница у Тројице-Александровски манастир у Клинском ујезду Московске губерније, недалеко од села Акатово. После затварања обитељи 1927. године, Александра се настанила у једном од села у близини манастирских зидина. Од 1930. године надзор над монахињама које су живеле у близини затворених обитељи појачан је, репресије против њих су пооштрене, те се Александра вратила у родитељски дом.
Залагањем послушнице Александре, у њихову сеоску цркву постављен је свештеник, а она се прихватила да му уреди живот на новом месту.
Године 1931. Александра је, заједно са другим монашким лицима, ухапшена и затворена у затвор у граду Ногинску. Оптужена је за агитацију против колхозне изградње, осуђена на пет година у поправно-радном логору и упућена на изградњу Беломорско-Балтичког канала. По ослобођењу 1934. године, Александра се настанила у родном селу, али је после смрти мајке отишла у Волоколамски рејон. Тамо је била мања вероватноћа да буде ухапшена као она која је одслужила логорску казну и настанила се у близини Москве. Послушница Александра почела је да живи код познаника по разним селима, радећи надничарске послове. Године 1937. запослила се као чувар и чистачица у храму Рођења Пресвете Богородице у селу Шестаково Волоколамског рејона.
У фебруару 1938. године поново је ухапшена и затворена у Волоколамску. На основу исказа лажних сведока, Александру су оптужили за незадовољство совјетском влашћу и за контрареволуционарне и антисовјетске иступе. Међутим, на испитивању је чврсто одрицала кривицу, рекавши да је само позивала колхознике да иду у цркву и да се моле Богу. Тројка НКВД-а за Московску област осудила је послушницу Александру Дјачкову на стрељање. Стрељана је 14. марта 1938. године и сахрањена у безименој заједничкој гробници на Бутовском полигону код Москве.
Убројана је у лик светих новомученика и исповедника Руских 18. августа 2004. године одлуком Светог Синода Руске Православне Цркве.
