1:1 Од Павла, сужња Исуса Христа, и Тимотија брата, Филимону љубазном и помагачу нашем,
1:2 И Апфији, сестри љубазној, и Архипу, нашем другару у војевању, и домаћој твојој цркви:
1:3 Благодат вам и мир од Бога Оца нашег, и Господа Исуса Христа.
1:4 Захваљујем Богу свом спомињући те свагда у молитвама својим,
1:5 Чувши љубав твоју и веру коју имаш ка Господу Исусу и к свима светима:
1:6 Да твоја вера, коју имамо заједно, буде силна у познању сваког добра, које имате у Христу Исусу.
1:7 Јер имам велику радост и утеху ради љубави твоје, што срца светих починуше кроза те, брате!
1:8 Тога ради ако и имам велику слободу у Христу да ти заповедам шта је потребно,
1:9 Али опет молим љубави ради, ја који сам такав као старац Павле, а сад сужањ Исуса Христа;
1:10 Молимо те за свог сина Онисима, ког родих у оковима својим;
1:11 Који је теби некада био непотребан, а сад је и теби и мени врло потребан, ког послах теби натраг;
1:12 А ти га, то јест, моје срце прими.
1:13 Ја га хтедох да задржим код себе, да ми место тебе послужи у оковима јеванђеља;
1:14 Али без твоје воље не хтедох ништа чинити, да не би твоје добро било као за невољу, него од добре воље.
1:15 Јер може бити да се за то растаде с тобом на неко време да га добијеш вечно,
1:16 Не више као роба, него више од роба, брата љубазног, а особито мени, а камоли теби, и по телу и у Господу
1:17 Ако дакле држиш мене за свог другара, прими њега као мене.
1:18 Ако ли ти у чему скриви, или је дужан, то на мене запиши.
1:19 Ја Павле написах руком својом, ја ћу платити: да ти не кажем да си и сам себе мени дужан.
1:20 Да брате! Да имам корист од тебе у Господу, развесели срце моје у Господу.
1:21 Уздајући се у твоју послушност написах ти знајући да ћеш још више учинити него што говорим.
1:22 А уз то уготови ми и конак; јер се надам да ћу за ваше молитве бити дарован вама.
1:23 Поздравља те Епафрас који је са мном сужањ у Христу Исусу, Марко, Аристарх, Димас, Лука, помагачи моји.
1:24 Благодат Господа нашег Исуса Христа са духом вашим. Амин.
1:25
10:1 А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.
10:2 А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
10:3 Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
10:4 Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
10:5 У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.
10:6 И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
10:7 А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
10:8 И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.
10:9 И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.
10:10 И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
10:11 И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
10:12 Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.
10:13 Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.
10:14 Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
10:15 И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.
9:57 А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.
9:58 И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.
9:59 А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.
9:60 А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.
9:61 А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.
9:62 А Исус рече му: Ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.
5:22 А род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера,
5:23 Кротост, уздржање; на то нема закона.
5:24 А који су Христови, распеше тело са сластима и жељама.
5:25 Ако у духу живимо по духу и да ходимо,
5:26 Да не тражимо лажне славе раздражујући један другог, и завидећи један другом.
6:1 Браћо! Ако и упадне човек у какав грех, ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан.
6:2 Носите бремена један другог, и тако ћете испунити закон Христов.