Презвитер
Свештеномученик Јаков рођен је 1874. године у селу Тимоново, у округу Дмитров Московске губерније. Завршио је двокласну школу и 1893. године је постављен да служи као псалмопевец у Введенској цркви у парохији Црна Грязь. Године 1914. митрополит московски Макарије рукоположио га је у чин ђакона, а 1921. године епископ Дмитровски Серафим – у чин свештеника у истој цркви.
Године 1930. власти су ухапсиле свештеника због непостизања задатка око набавке хлеба и осудиле га на пет година затвора у исправно-трудовом логору. Међутим, оцу Јакову је успело да докаже своју невиност, и после једанаест месеци затвора, по одлуци Московског окружног суда, ослобођен је.
27. новембра 1937. године власти су поново ухапсиле свештеника, и он је био затворен у Таганској тврђави у Москви. Лажни сведоци су сведочили да верници из других парохија долазе код свештеника у кућу и да је он изражавао непријатељске ставове према совјетској власти.
Отац Јаков је одмах после хапшења био испитан. Није признао да је крив за антисовјетску делатност и објаснио је да су му долазили чланови хора на пробе, али да не зна њихова имена.
1. децембра 1937. године трострука комисија НКВД-а осудила је оца Јакова на смрт. Свештеномученик Јаков Соколов је стрељан 4. децембра 1937. године и сахрањен у непознатој заједничкој гробници на стрелишту Бутово код Москве.
