Јеванђеље по Јовану
21:15 А кад обедоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин! Љубиш ли ме већма него ови? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси јагањце моје.
21:16 Рече му опет другом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.
21:17 Рече му трећом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? А Петар поста жалостан што му рече трећом: Љубиш ли ме? И рече Му: Господе! Ти све знаш, Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.
21:18 Заиста, заиста ти кажем: Кад си био млад, опасивао си се сам и ходио си куд си хтео; а кад остариш, ширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда нећеш.
21:19 А ово рече показујући каквом ће смрти прославити Бога. И рекавши ово рече му: Хајде за мном.
21:20 А Петар обазревши се виде где за њим иде онај ученик ког Исус љубљаше, који и на вечери леже на прси Његове и рече: Господе! Ко је тај који ће Те издати?
21:21 Видевши Петар овог рече Исусу: Господе! А шта ће овај?
21:22 Исус му рече: Ако хоћу да он остане докле ја не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном.
21:23 Онда изиђе ова реч међу браћом да онај ученик неће умрети: али Исус не рече њему да неће умрети, него: Ако хоћу да остане док ја не дођем, шта је теби до тога?
21:24 Ово је онај ученик који сведочи ово, који и написа ово: и знамо да је сведочанство његово истинито.
21:25 А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало, ни у сами свет, мислим, не би могле стати написане књиге. Амин.
Посланица Колошанима
4:5 Мудро живите према онима који су напољу, пазећи на време.
4:6 Реч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како вам свакоме треба одговарати.
4:7 За мене казаће вам све Тихик љубазни брат и верни слуга и другар у Господу,
4:8 Ког послах к вама за то исто, да разбере ко сте ви, и да утеши срца ваша,
4:9 С Онисимом верним и љубазним братом нашим, који је од вас. Они ће вам све казати како је овде.
4:14 Поздравља вас Лука лекар љубазни, и Димас.
4:18 Поздрав мојом руком Павловом. Опомињите се мојих окова. Благодат са свима вама. Амин.
Јеванђеље по Луки
10:16 Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.
10:17 Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.
10:18 А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.
10:19 Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
10:20 Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
10:21 У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
6:1 Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.
6:2 А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?
6:3 И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
6:4 Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.
6:5 И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.
6:6 А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.
6:7 Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.
6:8 А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.
6:9 А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.
6:10 И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.
Друга посланица Коринћанима
5:1 Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.
5:2 Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.
5:3 И да се обучени, не голи нађемо!
5:4 Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.
5:5 А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.
5:6 Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.
5:7 Јер по вери живимо, а не по гледању.
5:8 Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.
5:9 Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.
5:10 Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло;