Мученица Елисавета рођена је 1877. године у граду Серпухову, у Московској губернији, у радничкој породици. Отац јој је био на самрти, а мајка, која је радила као праља, била је принуђена да Елисавету преда у сиротиште. До 1917. године живела је у сиротишту, радећи као белошвеља, а после 1917. године живела је са братом инвалидом. Елисавета је одржавала везе са Владичним Алексејевским манастиром, где се молила и помагала монахињама.
Дана 19. маја 1931. године ухапшена је заједно са више од тридесет свештенослужитеља и монахиња, под оптужбом за антисовјетску делатност. На истрази је одговорила да се не слаже са политиком совјетске власти. Дана 16. јула 1931. године тројка ОГПУ осудила ју је на три године прогонства.
Елисавета се вратила у Серпухов 1934. године. Дана 2. октобра 1937. године ухапшена је заједно са јеромонахом који је живео код ње и смештена у Серпуховски затвор. Не издржавши притисак истражитеља, јеромонах је дао исказ да се Кримова наводно заједно са њим бавила антисовјетском делатношћу.
Дана 17. октобра 1937. године тројка НКВД осудила ју је на стрељање. Елисавета Николајевна Кримова стрељана је 31. октобра 1937. године на полигону Бутово и сахрањена у непознатој заједничкој гробници.
