Посланица Филипљанима
1:27 Само живите као што се пристоји јеванђељу Христовом, да вас видим кад дођем или ако вам не дођем да чујем за вас да стојите у једном духу и једнодушно борите се за веру јеванђеља,
1:28 И ни у чем да се не плашите од противника; које је њима знак погибли а вама спасења, и то од Бога;
1:29 Јер се вама дарова, Христа ради, не само да Га верујете него и да страдате за Њ,
1:30 Имајући ону исту борбу какву у мени видесте и сад чујете за мене.
2:1 Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,
2:2 Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:
2:3 Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.
2:4 Не гледајте сваки за своје, него и за других.
Јеванђеље по Луки
4:22 И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?
4:23 И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу: Лекару! Излечи се сам; шта смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде на својој постојбини.
4:24 Рече пак: Заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини.
4:25 А заиста вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи;
4:26 И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску к жени удовици.
4:27 И многи беху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Неемана Сиријанина.
4:28 И сви се у зборници напунише гнева кад чуше ово.
4:29 И уставши истераше Га напоље из града, и одведоше Га наврх горе где беше њихов град сазидан да би Га бацили одозго.
4:30 Али Он прође између њих, и отиде.
4:31 И дође у Капернаум град галилејски, и учаше их у суботе.
4:32 И чуђаху се науци Његовој; јер Његова беседа беше силна.
4:33 И у зборници беше човек у коме беше нечисти дух ђаволски, и повика гласно
4:34 Говорећи: Прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам Те ко си, Светац Божји.
4:35 И запрети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на среду, изиђе из њега, и нимало му не науди.
4:36 И у све уђе страх, и говораху један другом говорећи: Каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе?
21:12 А пре свега овог метнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у зборнице и у тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мог ради.
21:13 А то ће вам се догодити за сведочанство.
21:14 Метните дакле у срца своја, да се пре не приправљате како ћете одговарати:
21:15 Јер ћу вам ја дати уста и премудрост којој се неће моћи противити ни одговорити сви ваши противници.
21:16 А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас.
21:17 И сви ће омрзнути на вас имена мог ради.
21:18 И длака с главе ваше неће погинути.
21:19 Трпљењем својим спасавајте душе своје.
Прва посланица Коринћанима
15:58 Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.
16:1 А за милостињу светима, као што уредих по црквама галатијским онако и ви чините.
16:2 Сваки први дан недеље нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може, да не бивају збирања кад дођем.
16:3 А кад дођем, које нађете за вредне оне ћу с посланицама послати у Јерусалим нека однесу вашу помоћ.
Јеванђеље по Јовану
10:9 Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
10:10 Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.
10:11 Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.
10:12 А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;
10:13 А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.
10:14 Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.
10:15 Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.
10:16 И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
Посланица Римљанима
8:28 А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу.
8:29 Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом.
8:30 А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.
8:31 Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?
8:32 Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује?
8:33 Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда?
8:34 Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас?
8:35 Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:
8:36 За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање.
8:37 Али у свему овоме побеђујемо Оног ради који нас је љубио.
8:38 Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће,
8:39 Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем.