Митрополит
Рођен је око 1650. године на југу Грузије, у области Самц̌е. Крстен је у име апостола Андреја. Заједно са краљем Арчилом отишао је у Русију и основао грузијску штампарију. Падао је у заробљеништво код дагестанских разбојника и продат у ропство Турцима. У Константинопољу је научио много језика. Захваљујући патријарху Јерусалимском Доситеју, откупљен је из ропства и почео се бавити везењем барјака и резбарењем дрвета.
Године 1690, у доби од око четрдесет година, позван је у Влашку од светог мученика кнеза Константина Бранковеану. Прихватио је монашки постриг под именом Антим и свештенички чин. Током четири године управљао је букурештанском штампаријом, а затим је основао нову штампарију у манастиру Снагов. Поставши игуман, наставио је са издавачком делатношћу. Од 1701. до 1705. поново је предводио кнежевску штампарију. Затим је постао епископ Рâmниц, где је отворио штампарију и издао десет књига у три године. Године 1708. постао је митрополит Влашке, отворио нове штампарије и издао деветнаест књига.
Током свог живота, издао је шездесет четири црквене књиге на румунском, црквенословенском, турском и арапском језику, од којих је тридесет осам написао сам. Био је добар пастир, утеху је пружао народу речима и делима милосрђа. Отворио је школе за сиромашну децу и основао манастир у част свих светих у Букурешту.
Године 1716. Турци су га оптужили за заверу с циљем придруживања Влашке Аустријској империји. Био је смењен, ослепљен и прогнан у манастир Синај. На путу је патио од окрутног поступања и био је утопљен у реци Тунджа.
Право може бити назван човеком који је обновио хришћанско самосвест у румунским кнежевинама. Захваљујући његовој иницијативи, румунски језик постао је званични језик богослужења, што је допринело просветљењу и уједињењу румунског народа.
Прослављен је од Румунске Цркве у јуну 1992. године. Грузијска Црква га памти 13. јуна. 7. марта 2018. године име светог мученика је уврштено у месечник Руске Православне Цркве.
