2:6 А за оне који се бројаху да су нешто, какви били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше;
2:7 Него насупрот дознавши да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима
2:8 (Јер Онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима Онај помаже и мени међу незнабошцима,)
2:9 И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповедамо у незнабошцима, а они у обрезанима;
2:10 Само да се опомињемо сиромашних, за које сам се и старао тако чинити.
5:22 И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове.
5:23 И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.
5:24 И пође с њим; и за Њим иђаше народа много и туркаху Га.
5:35 Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља?
5:36 А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј.
5:37 И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог.
5:38 И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики.
5:39 И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава.
5:40 И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка.
5:41 И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани.
5:42 И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.
5:43 И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.
6:1 И изађе оданде, и дође на своју постојбину; и за Њим идоше ученици Његови.