Епископ
Свештеномученик Јован (у свету Иван Ефимовић Тројански) рођен је 10. новембра 1862. године у селу Ново-Клинском, у Воронежкој губернији, у породици свештеника. Завршио је Тамбовску духовну семинарију и 10. септембра 1884. године рукоположен је у чин свештеника. Након смрти супруге, отац Јован је 1922. године рукоположен од обновљеничких епископа за епископа. У новембру 1924. године прекинуо је односе са обновљеницима, због чега је био забрањен у свештенослужењу. Почетком 1925. године, он је принесео покајање и као постављеник епископа старог поретка био је примљен у истом чину и именован за епископа Акмолинског и Петропавловског, викарија Омске епархије. 9. марта 1932. године епископ Јован је именован на катедру у Рибинск. Међутим, власти му нису опростиле одлазак од обновљеника, и ускоро после именовања био је ухапшен и осуђен на три године изгнанства. По повратку из изгнанства 1935. године, именован је за епископа Великолукског и Торопећког и настанио се у граду Торопећу, Тверска област. Уз велике муке добио је од грађанских власти регистрацију и дозволу за богослужење у храмовима града, и трудио се да служи што је више могуће, обраћајући се верницима са проповеди после сваког богослужења. Злонамерници су доносили у НКВД да у својим проповедима говори о несумњивом постојању Бога, о томе колико велико значење имају у нашем животу светост и свети, као и чудотворне иконе; чудеса која се дешавају по молитвама светих и по обраћању верујућег ка чудотворном образу — то су факти. Поред тога, мамцио је у цркву децу слаткишима и колачима. На пример, у Вазнесењској цркви делио је деци бомбоне и медењаке. 23. јула 1937. године епископ Јован је ухапшен и затворен у Торопећку затвор. 31. августа Тројка НКВД осудила је преосвештеног Јована на стрељање. Епископ Јован је стрељан 4. септембра 1937. године. Припада реду светих Новомученика и Исповедника Руске Цркве на Јубилејном Архијерејском Сабору Руске Православне Цркве у августу 2000. године за општецрквено поштовање.
