1:1 Павле апостол, ни од људи, ни кроз човека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца, који Га васкрсе из мртвих,
1:2 И сва браћа која су са мном, црквама галатским:
1:3 Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа,
1:4 Који даде себе за грехе наше да избави нас од садашњег света злог, по вољи Бога и Оца нашег,
1:5 Коме слава ва век века. Амин.
1:6 Чудим се да се тако одмах одвраћате на друго јеванђеље од Оног који вас позва благодаћу Христовом,
1:7 Које није друго, само што неки сметају вас, и хоће да изврну јеванђеље Христово.
1:8 Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде!
1:9 Као што пре рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави јеванђеље другачије него што примисте, проклет да буде!
1:10 Зар ја сад људе наговарам или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих ја још људима угађао, онда не бих био слуга Христов.
1:20 А шта вам пишем ево Бог види да не лажем.
1:21 А потом дођох у земље сирске и киликијске.
1:22 А бејах лицем непознат Христовим црквама јудејским;
1:23 Него само беху чули да онај који нас некад гони сад проповеда веру коју некад раскопаваше.
1:24 И слављаху Бога за мене.
2:1 А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.
2:2 Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповедам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао.
2:3 Али ни Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би натеран да се обреже.
2:4 И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;
2:5 Којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама.
5:1 И дођоше преко мора у околину гадаринску.
5:2 И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим,
5:3 Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;
5:4 Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.
5:5 И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.
5:6 А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се.
5:7 И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме.
5:8 Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека.
5:9 И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много.
5:10 И молише Га веома да их не шаље из оне околине.
5:11 А онде по брегу пасло је велико крдо свиња.
5:12 И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.
5:13 И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору.
5:14 А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било.
5:15 И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се.
5:16 А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња.
5:17 И почеше Га молити да иде из њихових крајева.
5:18 И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим.
5:19 А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.
5:20 И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.