Јеванђеље по Јовану
20:11 А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб,
20:12 И виде два анђела у белим хаљинама где седе један чело главе а један чело ногу где беше лежало тело Исусово.
20:13 И рекоше јој они: Жено! Што плачеш? Рече им: Узеше Господа мог, и не знам где Га метнуше.
20:14 И ово рекавши обазре се натраг, и виде Исуса где стоји, и не знаше да је Исус.
20:15 Исус јој рече: Жено! Што плачеш? Кога тражиш? А она мислећи да је вртлар рече Му: Господине! Ако си Га ти узео кажи ми где си Га метнуо, и ја ћу Га узети.
20:16 Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече Му: Равуни! Које значи учитељу.
20:17 Рече јој Исус: Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к Оцу свом; него иди к браћи мојој, и кажи им: Враћам се к Оцу свом и Оцу вашем, и Богу свом и Богу вашем.
20:18 А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да виде Господа и каза јој ово.
17:1 Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче! Дође час, прослави Сина свог, да и Син Твој прослави Тебе;
17:2 Као што си Му дао власт над сваким телом да свему што си Му дао да живот вечни.
17:3 А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа.
17:4 Ја Тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим.
17:5 И сад прослави Ти мене, Оче, у Тебе самог славом коју имадох у Тебе пре него свет постаде.
17:6 Ја јавих име Твоје људима које си ми дао од света; Твоји беху па си их мени дао, и Твоју реч одржаше.
17:7 Сад разумеше да је све што си ми дао од Тебе.
17:8 Јер речи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од Тебе изиђох, и вероваше да си ме Ти послао.
17:9 Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свет, него за оне које си ми дао, јер су Твоји.
17:10 И моје све је Твоје, и Твоје моје; и ја се прославих у њима.
17:11 И више нисам на свету, а они су на свету, а ја идем к Теби. Оче Свети! Сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми.
17:12 Док бејах с њима на свету, ја их чувах у име Твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим Сина погибли, да се збуде писмо.
17:13 А сад к Теби идем, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи.
Прва посланица Коринћанима
1:10 Молим вас пак, браћо, именом Господа нашег Исуса Христа да сви једно говорите, и да не буду међу вама распре, него да будете утврђени у једном разуму и у једној мисли.
1:11 Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојиних домашњих да су свађе међу вама,
1:12 А то кажем да један од вас говори: Ја сам Павлов; а други: Ја сам Аполов; а трећи: Ја сам Кифин; а четврти: Ја сам Христов.
1:13 Еда ли се Христос раздели? Еда ли се Павле разапе за вас? Или се у име Павлово крстисте?
1:14 Хвала Богу што ја ниједног од вас не крстих осим Криспа и Гаја;
1:15 Да не рече ко да у своје име крстих.
1:16 А крстих и Стефанин дом: даље не знам јесам ли кога другог крстио.
1:17 Јер Христос не посла мене да крстим, него да проповедам јеванђеље, не премудрим речима, да не изгуби силу крст Христов.
1:18 Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама је који се спасавамо сила Божија.
Јеванђеље по Матеју
14:14 И изашавши Исус виде многи народ, и сажали му се за њих, и исцели болеснике њихове.
14:15 А пред вече приступише к Њему ученици Његови говорећи: Овде је пусто место, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.
14:16 А Исус рече им: Не треба да иду; подајте им ви нека једу.
14:17 А они рекоше Му: Немамо овде до само пет хлебова и две рибе.
14:18 А Он рече: Донесите ми их овамо.
14:19 И заповеди народу да поседају по трави; па узе оних пет хлебова и две рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својим, а ученици народу.
14:20 И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних.
14:21 А оних што су јели беше људи око пет хиљада, осим жена и деце.
14:22 И одмах натера Исус ученике своје да уђу у лађу и напред да иду на оне стране док Он отпусти народ.
Посланица Јеврејима
13:7 Опомињите се својих учитеља који вам казиваше реч Божију; гледајте на свршетак њиховог живљења, и угледајте се на веру њихову.
13:8 Исус Христос јуче је и данас онај исти и вавек.
13:9 У науке туђе и различне не пристајте; јер је добро благодаћу утврђивати срца, а не јелима, од којих не имаше користи они који живљаше у њима.
13:10 Имамо, пак, олтар од ког они не смеју јести који служе скинији.
13:11 Јер којих животиња крв уноси поглавар свештенички у светињу за грехе, оних се телеса спаљују изван логора.
13:12 Зато Исус, да освети народ крвљу својом, изван града пострада.
13:13 Зато дакле да излазимо к Њему изван логора, носећи Његову срамоту.
13:14 Јер овде немамо града који ће остати, него тражимо онај који ће доћи.
13:15 Кроз Њега, дакле, да свагда приносимо Богу жртву хвале, то јест плод усана које признају име Његово.
13:16 А добро чинити и давати милостињу не заборављајте; јер се таквим жртвама угађа Богу.
