7:1 Или не знате, браћо (јер говорим онима који знају закон), да закон влада над човеком докле је жив?
7:2 Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њен умре, разреши се од закона мужевљег.
7:3 Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другог.
7:4 Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу.
7:5 Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси.
7:6 А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова.
7:7 Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели.
7:8 А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.
7:9 А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе,
7:10 А ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот.
7:11 Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме.
7:12 Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра.
7:13 Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу.
9:36 А гледајући људе сажали Му се, јер беху сметени и расејани као овце без пастира.
9:37 Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало.
9:38 Молите се, дакле, Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
10:1 И дозвавши својих дванаест ученика даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцељују од сваке болести и сваке немоћи.
10:2 А дванаест апостола имена су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андрија брат његов; Јаков Зеведејев, и Јован брат његов;
10:3 Филип и Вартоломије; Тома, и Матеј цариник; Јаков Алфејев, и Левије прозвани Тадија;
10:4 Симон Кананит, и Јуда Искариотски, који Га и предаде.
10:5 Ових дванаест посла Исус и заповеди им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите.
10:6 Него идите к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
10:7 А ходећи проповедајте и казујте да се приближило царство небеско.
10:8 Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните; за бадава сте добили, за бадава и дајите.
6:1 Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.
6:2 Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
6:3 А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја.
6:4 Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
6:5 И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
6:6 А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
6:7 А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени.
6:8 Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше;
6:9 Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје;
6:10 Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
6:11 Хлеб наш потребни дај нам данас;
6:12 И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим;
6:13 И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век. Амин.
5:14 Ви сте видело свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.
5:15 Нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући.
5:16 Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима.
5:17 Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним.
5:18 Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмање словце или једна титла из закона док се све не изврши.
5:19 Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небеском.
4:14 Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.
4:15 Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.
4:16 Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.
5:1 Јер сваки поглавар свештенички који се из људи узима, за људе се поставља на службу к Богу, да приноси даре и жртве за грехе,
5:2 Који може пострадати с онима који не знају и залазе; јер је и он под слабошћу.
5:3 И зато је дужан како за народне тако и за своје грехе приносити.
5:4 И нико сам себи не даје части, него који је позван од Бога, као и Арон.
5:5 Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички, него Онај који Му рече: Ти си мој син, ја Те данас родих.
5:6 Као што и на другом месту говори: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом.
