21:1 После тога опет се јави Исус ученицима својим на мору тиверијадском. А јави се овако:
21:2 Беху заједно Симон Петар и Тома, који се зваше близанац, и Натанаило из Кане галилејске, и синови Зеведејеви, и друга двојица од ученика Његових.
21:3 Рече им Симон Петар: Идем да ловим рибу. Рекоше му: Идемо и ми с тобом. Онда изиђоше и одмах седоше у лађу, и ону ноћ не ухватише ништа.
21:4 А кад би јутро, стаде Исус на брегу; али ученици не познаше да је Исус.
21:5 А Исус им рече: Децо! Еда ли шта имате за јело? Одговорише Му: Немамо.
21:6 А Он им рече: Баците мрежу с десне стране лађе, и наћи ћете. Онда бацише, и већ не могаху извући је од мноштва рибе.
21:7 Онда ученик онај кога љубљаше Исус рече Петру: То је Господ. А Симон Петар кад чу да је Господ, запреже се кошуљом, јер беше го, и скочи у море.
21:8 А други ученици дођоше на лађи, јер не беше далеко од земље него око двеста лаката, вукући мрежу са рибом.
21:9 Кад, дакле, изиђоше на земљу, видеше огањ наложен, и на њему метнуту рибу и хлеб.
21:10 Исус им рече: Принесите од рибе што сад ухватисте.
21:11 А Симон Петар уђе и извуче мрежу на земљу пуну великих риба сто и педесет и три; и од толиког мноштва не продре се мрежа.
21:12 Исус им рече: Ходите обедујте. А ниједан од ученика није смео да Га пита: Ко си ти? Видећи да је Господ.
21:13 А дође и Исус, и узе хлеб, и даде им, тако и рибу.
21:14 Ово се већ трећи пут јави Исус ученицима својим пошто устаде из мртвих.
17:1 Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче! Дође час, прослави Сина свог, да и Син Твој прослави Тебе;
17:2 Као што си Му дао власт над сваким телом да свему што си Му дао да живот вечни.
17:3 А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа.
17:4 Ја Тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим.
17:5 И сад прослави Ти мене, Оче, у Тебе самог славом коју имадох у Тебе пре него свет постаде.
17:6 Ја јавих име Твоје људима које си ми дао од света; Твоји беху па си их мени дао, и Твоју реч одржаше.
17:7 Сад разумеше да је све што си ми дао од Тебе.
17:8 Јер речи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од Тебе изиђох, и вероваше да си ме Ти послао.
17:9 Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свет, него за оне које си ми дао, јер су Твоји.
17:10 И моје све је Твоје, и Твоје моје; и ја се прославих у њима.
17:11 И више нисам на свету, а они су на свету, а ја идем к Теби. Оче Свети! Сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми.
17:12 Док бејах с њима на свету, ја их чувах у име Твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим Сина погибли, да се збуде писмо.
17:13 А сад к Теби идем, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи.
20:16 Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.
20:17 Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.
20:18 И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих
20:28 Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;
20:29 Јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада;
20:30 И између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.
20:31 Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас.
20:32 И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.
20:33 Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.
20:34 Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје.
20:35 Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.
20:36 И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.
7:26 Јер такав нама требаше поглавар свештенички: свет, безазлен, чист, одвојен од грешника, и који је био више небеса;
7:27 Коме није потребно сваки дан, као свештеницима, најпре за своје грехе жртве приносити, а потом за народне, јер Он ово учини једном, кад себе принесе.
7:28 Јер закон поставља људе за свештенике који имају слабост; а реч заклетве које је речена по закону, постави сина вавек савршена.
8:1 А ово је глава од тога што говоримо: имамо таквог Поглавара свештеничког који седи с десне стране престола Величине на небесима;
8:2 Који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човек.
5:14 Ви сте видело свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.
5:15 Нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући.
5:16 Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима.
5:17 Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним.
5:18 Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмање словце или једна титла из закона док се све не изврши.
5:19 Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небеском.
