Јеванђеље по Јовану
21:15 А кад обедоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин! Љубиш ли ме већма него ови? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси јагањце моје.
21:16 Рече му опет другом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.
21:17 Рече му трећом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? А Петар поста жалостан што му рече трећом: Љубиш ли ме? И рече Му: Господе! Ти све знаш, Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.
21:18 Заиста, заиста ти кажем: Кад си био млад, опасивао си се сам и ходио си куд си хтео; а кад остариш, ширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда нећеш.
21:19 А ово рече показујући каквом ће смрти прославити Бога. И рекавши ово рече му: Хајде за мном.
21:20 А Петар обазревши се виде где за њим иде онај ученик ког Исус љубљаше, који и на вечери леже на прси Његове и рече: Господе! Ко је тај који ће Те издати?
21:21 Видевши Петар овог рече Исусу: Господе! А шта ће овај?
21:22 Исус му рече: Ако хоћу да он остане докле ја не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном.
21:23 Онда изиђе ова реч међу браћом да онај ученик неће умрети: али Исус не рече њему да неће умрети, него: Ако хоћу да остане док ја не дођем, шта је теби до тога?
21:24 Ово је онај ученик који сведочи ово, који и написа ово: и знамо да је сведочанство његово истинито.
21:25 А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало, ни у сами свет, мислим, не би могле стати написане књиге. Амин.
6:5 Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
6:6 А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
6:7 Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
6:8 Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
6:9 Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
6:10 А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
6:11 А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
6:12 И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
6:13 И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
6:14 А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
10:1 Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;
10:2 А који улази на врата јесте пастир овцама.
10:3 Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;
10:4 И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.
10:5 А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.
10:6 Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.
10:7 Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.
10:8 Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.
10:9 Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
10:9 Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
10:10 Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.
10:11 Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.
10:12 А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;
10:13 А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.
10:14 Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.
10:15 Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.
10:16 И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
Дела апостолска
13:13 А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.
13:14 А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше.
13:15 А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите.
13:16 А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте.
13:17 Бог народа овог изабра оце наше, и подиже народ кад беху дошљаци у земљи мисирској, и руком високом изведе их из ње.
13:18 И до четрдесет година прехрани их у пустињи.
13:19 И затрвши седам народа у земљи хананској на коцке раздели им земљу њихову.
13:20 И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка.
13:21 И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисовог, човека од колена Венијаминовог, за четрдесет година.
13:22 И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече сведочећи: Нађох Давида сина Јесејевог, човека по срцу мом, који ће испунити све воље моје.
13:23 Од његовог семена подиже Бог по обећању Израиљу спаса Исуса;
13:24 Кад Јован пред Његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљевом.
12:1 У оно пак време подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве.
12:2 И погуби Јакова брата Јовановог мачем.
12:3 И видевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а беху дани пресних хлебова),
12:4 Ког и ухвати и баци у тамницу и предаде га четворици четвртника војничких да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ.
12:5 И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка.
12:6 А кад хтеде Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу.
12:7 И гле, анђео Господњи приступи, и светлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брже. И спадоше му вериге с руку.
12:8 А анђео му рече: Опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му анђео: Обуци хаљину своју, па хајде за мном.
12:9 И изишавши иђаше за њим, и не знаше да је то истина што анђео чињаше, него мишљаше да види утвару.
12:10 А кад прођоше прву стражу и другу и дођоше к вратима гвозденим која вођаху у град, она им се сама отворише; и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега.
12:11 И кад дође Петар к себи рече: Сад заиста видим да Бог посла анђела свог те ме избави из руку Иродових и од свега чекања народа јеврејског.
Јеванђеље по Луки
5:1 Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског,
5:2 И виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже:
5:3 И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе.
5:4 А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.
5:5 И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу.
5:6 И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше.
5:7 И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе.
5:8 А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан.
5:9 Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише;
5:10 А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.
5:11 И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.
Посланица Јеврејима
7:26 Јер такав нама требаше поглавар свештенички: свет, безазлен, чист, одвојен од грешника, и који је био више небеса;
7:27 Коме није потребно сваки дан, као свештеницима, најпре за своје грехе жртве приносити, а потом за народне, јер Он ово учини једном, кад себе принесе.
7:28 Јер закон поставља људе за свештенике који имају слабост; а реч заклетве које је речена по закону, постави сина вавек савршена.
8:1 А ово је глава од тога што говоримо: имамо таквог Поглавара свештеничког који седи с десне стране престола Величине на небесима;
8:2 Који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човек.
