Епископ
Свети Јаков, син Зебедејев, био је један од дванаест Апостола које је Господ позвао из рибара. Оставио је све да би следио Христа, сведочећи Његовим чудима и откровењима. Након васкрсења и вазнесења Христа, свети Јаков је проповедао у Шпанији и Јерусалиму, храбро укоревајући Јевреје због неверовања. Његова мудрост довела је до расправа са фарисејима и књижевницима, а он их је победио снагом Светог Духа.
У сукобу са чаробњаком Хермогеном, свети Јаков је исцелио Хермогеновог ученика, Филита, који је затим поверовао и крштен. Хермоген, видећи силу Христа, такође је примио крштење и постао Божији слуга. Међутим, Јевреји, узрујани успехом Апостола, наговорили су краља Ирода да га погуби.
Свети Јаков је био одрубљен мачем, а заједно с њим пострадао је и Јосија, који је поверовао у Христа видећи храброст Апостола. Оба су примила мученичку смрт, а ученици светог Јакова пренели су његове мошти у Шпанију, где настављају да чине чуда и исцељења.
