Јеванђеље по Луки
24:1 А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
24:2 Али нађоше камен одваљен од гроба.
24:3 И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
24:4 И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
24:5 А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
24:6 Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
24:7 Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
24:8 И опоменуше се речи Његових.
24:9 И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
24:10 А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
24:11 И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
24:12 А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
Дела апостолска
9:32 И догоди се кад Петар обилажаше све, да дође и к светима који живљаху у Лиди.
9:33 И нађе тамо једног човека по имену Енеју, који већ осам година лежаше на одру, јер беше узет.
9:34 И рече му Петар: Енеја! Исцељује те Исус Христос, устани и простри сам себи. И одмах уста.
9:35 И видеше га сви који живљаху у Лиди и у Асарону, и обратише се ка Господу.
9:36 А у Јопи беше једна ученица по имену Тавита, које значи срна, и она беше пуна добрих дела и милостиње што чињаше.
9:37 И догоди се у те дане да се она разболе и умре; онда је окупаше и метнуше у горњу собу.
9:38 А будући да је Лида близу Јопе, онда ученици чувши да је Петар у њој послаше два човека молећи га да не пожали труда доћи до њих.
9:39 А Петар уставши отиде с њима, и кад дође, изведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући и показујући сукње и хаљине што је радила Срна док је била с њима.
9:40 А Петар изгнавши све напоље клече на колена и помоли се Богу, и окренувши се к телу рече: Тавито! Устани. А она отвори очи своје, и видевши Петра седе.
9:41 Петар пак пруживши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу.
9:42 И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вероваше Господа.
Јеванђеље по Јовану
5:1 А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
5:2 У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
5:3 У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
5:4 Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
5:5 А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
5:6 Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
5:7 Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
5:8 Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
5:9 И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
5:10 Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
5:11 А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
5:12 А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
5:13 А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
5:14 А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
5:15 А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.