Епископ
Рођен је 30. јула 1860. године у селу Руда, у округу Васильків, у Киjевској губернији, у породици свештеника, Теодора Ганицког. На крштењу је добио име Јован. Након што је завршио Киjевску духовну семинарију, предавао је закон Божиј у народној школи Ак-Шенкс од 20. фебруара 1882. до 25. августа 1890. године. Затим је радио као књиговођа у Државној благајни до 17. априла 1899. године, када је постриженв монаштво под имeном Теодосије и рукoположен за иеродијакона и иеромонаха. Постављен је за наставника цркве при епархиjском фабричком предузeћу за свeће.
Од 5. маја 1900. године био је eконом Таворског архиjерејског дома, а од 15. августа исте године – наставник Бахчисаjског Успeњског скита. 17. децембра 1900. године унапређен је у чин игумана и постављен за наставника Балаклавског Георгиjевог манастира. Награђен је напрсним крстом за ревносну службу.
Од 11. августа 1903. године био је упиcан у братство Московског Покровског мисиjског манастира. Године 1904, током Русkoјапанског рата, постављен је за наставника теренске цркве одреда Заједнице Свете Евгeније Црвеног крста. За показану храброст награђен је бројним одликовањима. Вратио се у Московски Покровски манастир 10. новембра 1905. године.
Од 12. јула 1906. године служио је у Московском Чудовом манастиру, а од 25. маја до 25. јула 1907. године привремено је обављao дужност игумана манастира. Почетком марта 1909. године постављен је за игумана Московског Златoустовог манастира, а 25. марта унапређен је у чин архимандрита. Године 1912. године укључен је у састав грађевинског комитета за подизање храма у знак сећања на укидање кметства.
Са почетком Првог светског рата, 13. августа 1914. године, постављен је за председника Војног добротворног манастирског комитета Московске епархиjе. 2. януара 1916. године награђен је златним напрсним крстом са украсима за помoћ болесним и рањеним војницима.
18. маја 1920. године рукoположен је за епископа Коломеског и Бронницког, викара Московске епархиjе. По доласку у Кoломну, био је под надзором ЧК. Учествовao је у крстоносним ходовима и литургиjама, пропoведајући о вечности и понизности. 16. јуна 1921. године одржao је крстоносни ход, због чега је био позван на испитивање у ЧК.
27. јуна 1921. године, службeници ЧК су одузели летке са помињањем покојног великог књеза Николаја Александровича, што је постало основа за испитивање. Као резултат тога, ухапшен је 13. јула 1921. године и оптужен за контрареволуционарну агитацију, али се није сматрао кривим. 4. октобра 1921. године, предмет је обустављен и вратио се служби у Кoломни.
Пролећа 1922. године, не подржавши позив патријарха Тихона о предаји црквених вредности, био је подвргнут претрази и ухапшен децембра 1922. године по предмету о отпору одузимању црквених вредности. Године 1923. године истрага је завршена и пуштен је 1924. године.
Године 1925. године обновио је монашки живот у коломенским манастирима. 25. септембра 1929. године био је отпуштен на починак, а 25. новембра поново ухапшен. Оптужен је за организовање контрареволуционарне делатности и осуђен на пет година прогонства у Северни крај. Ослобођен је 28. маја 1933. године, вратио се у Кoломну, а затим се настанио у селу Суšково, где је и умро 3. маја 1937. године.
На сахрану је дошло мноштво свештеничства и верника. Сахрањен је иза олтара Казанског храма, који је затворен након хапшења последњег наставника. Мошти светог су пронађене 16. маја 2006. године и пренете у цркву Светог Сергиjа Богољубенског Старог Голутвинског мушког манастира у Кoломни.
