Јеванђеље по Луки
22:1 Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
22:2 И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
22:3 А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
22:4 И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
22:5 И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
22:6 И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
22:7 А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
22:8 И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
22:9 А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
22:10 А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
22:11 И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
22:12 И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
22:13 А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
22:14 И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
22:15 И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
22:16 Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
22:17 И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
22:18 Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
22:19 И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
22:20 А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
22:21 Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
22:22 И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
22:23 И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
22:24 А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
22:25 А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
22:26 Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
22:27 Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
22:28 А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
22:29 И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
22:30 Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.
22:31 Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
22:32 А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
22:33 А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
22:34 А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
22:35 И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
22:36 А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
22:37 Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
22:38 А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
22:39 И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
22:43 А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
22:44 И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
22:45 И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
Прва посланица Коринћанима
11:23 Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
11:24 И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
11:25 Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
11:26 Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
11:27 Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
11:28 Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
11:29 Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
11:30 Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
11:31 Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
11:32 Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
Јеванђеље по Матеју
26:1 И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим:
26:2 Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне.
26:3 Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе;
26:4 И световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили.
26:5 И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.
26:6 А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог,
26:7 Приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом.
26:8 А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета?
26:9 Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима.
26:10 А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени.
26:11 Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
26:12 А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.
26:13 Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она.
26:14 Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким,
26:15 И рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.
26:16 И отада тражаше згоду да Га изда.
26:17 А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?
26:18 А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.
26:19 И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху.
26:20 А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом.
26:21 И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме.
26:22 И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе?
26:23 А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати.
26:24 Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек.
26:25 А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза.
26:26 И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
26:27 И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;
26:28 Јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха.
26:29 Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог.
26:30 И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.
26:31 Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се.
26:32 А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју.
26:33 А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.
26:34 Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
26:35 Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.
26:36 Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.
26:37 И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.
26:38 Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.
26:39 И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.
26:40 И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?
26:41 Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо.
26:42 Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја.
26:43 И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале.
26:44 И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи.
26:45 Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника.
26:46 Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.
26:47 И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних.
26:48 А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га.
26:49 И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га.
26:50 А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га.
26:51 И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.
26:52 Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.
26:53 Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела?
26:54 Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде?
26:55 У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме.
26:56 А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше.
26:57 И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше.
26:58 А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.
26:59 А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили;
26:60 И не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока,
26:61 И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је.
26:62 И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?
26:63 А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји?
26:64 Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.
26:65 Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову.
26:66 Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.
26:67 Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке
26:68 Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?
26:69 А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.
26:70 А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.
26:71 А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином.
26:72 Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека.
26:73 А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.
26:74 Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао.
26:75 И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.
27:1 А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.
27:2 И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.
Јеванђеље по Јовану
13:3 Знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,
13:4 Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;
13:5 Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут.
13:6 Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш?
13:7 Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати.
13:8 Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном.
13:9 Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу.
13:10 Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.
13:11 Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти.
13:12 А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама?
13:13 Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.
13:14 Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге.
13:15 Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.
13:16 Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао.
13:17 Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.
13:1 А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби.
13:2 И по вечери, кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда,
13:3 Знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,
13:4 Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;
13:5 Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут.
13:6 Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш?
13:7 Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати.
13:8 Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном.
13:9 Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу.
13:10 Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.
13:11 Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти.
13:12 А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама?
13:13 Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.
13:14 Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге.
13:15 Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.
13:16 Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао.
13:17 Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.
