12:17 А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.
12:18 Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.
12:19 А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.
12:20 А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.
12:21 Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.
12:22 Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.
12:23 А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији.
12:24 Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди;
12:25 Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни.
12:26 Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој.
12:27 Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.
12:28 Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити.
12:29 А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.
12:30 Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.
12:31 Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље.
12:32 И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.
12:33 А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети.
12:34 Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији?
12:35 А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.
12:36 Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.
12:37 Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху;
12:38 Да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри?
12:39 Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:
12:40 Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.
12:41 Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега.
12:42 Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;
12:43 Јер им већма омиле слава људска него слава Божија.
12:44 А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла;
12:45 И ко види мене, види Оног који ме посла.
12:46 Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами.
12:47 И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет.
12:48 Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;
12:49 Јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити.
12:50 И знам да је заповест Његова живот вечни. Шта ја дакле говорим онако говорим као што ми рече Отац.
26:6 А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог,
26:7 Приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом.
26:8 А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета?
26:9 Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима.
26:10 А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени.
26:11 Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
26:12 А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.
26:13 Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она.
26:14 Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким,
26:15 И рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.
26:16 И отада тражаше згоду да Га изда.
