15:1 После ових ствари дође Авраму реч Господња у утвари говорећи: Не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика.
15:2 А Аврам рече Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без деце, а па коме ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин?
15:3 Још рече Аврам: Ето мени ниси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој наследник.
15:4 А гле, Господ му проговори: Неће тај бити наследник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити наследник.
15:5 Па га изведе напоље и рече му: Погледај на небо и преброј звезде, ако их можеш пребројати. И рече му: Тако ће ти бити семе твоје.
15:6 И поверова Аврам Богу, а Он му прими то у правду.
15:7 И рече му: Ја сам Господ, који те изведох из Ура халдејског да ти дам земљу ову да буде твоја.
15:8 А он рече: Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја?
15:9 И рече му: Принеси ми јуницу од три године и козу од три године и овна од три године и грлицу и голупче.
15:10 И он узе све то, и расече на поле, и метну све поле једну према другој; али не расече птице.
15:11 А птице слетаху на те мртве животиње; а Аврам их одгонише.
15:12 А кад сунце беше на заласку, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га.
15:13 И Господ рече Авраму: Знај зацело да ће семе твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година.
15:14 Али ћу судити и народу коме ће служити; а после ће они изаћи с великим благом.
15:15 А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.