Јеромонах
Рођен је 5. марта 1877. године у селу Дјаконово, у Архангелској волости, у Кологривском округу Костромске губерније, у породици сељака Петра Петрова. На крштењу је добио име Павле. Године 1899. завршио је војну школу у Шадрополском пуковнику. 25. септембра 1904. године, ушао је у Валаамски манастир, а 2. јуна 1910. године примљен је као искушеник. 25. јуна 1915. године пострижен је у монаштво са именом Патријик. Радио је као столар, а од 1917. године служио је у манастирској капели на Василијевском острву у Петрограду, где је рукоположен за јеромонаха.
Од 1929. године, совјетска власт је појачала прогоне Руске Православне Цркве, започињући свеобухватно уништавање манастира. 18. фебруара 1932. године, ухапшен је јеромонах Патријик. На испитивању 11. марта изјавио је да се бави васпитањем верника у послушности Православној Цркви. 22. марта 1932. године, Колегиј ОГП-а осудила га је на три године прогонства у Казахстану, и послат је у округ Курдан у области Алма-Ата. Преминуо је у прогонству 24. марта 1933. године и сахрањен је у неозначеној гробници.
