Јеванђеље по Јовану
20:11 А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб,
20:12 И виде два анђела у белим хаљинама где седе један чело главе а један чело ногу где беше лежало тело Исусово.
20:13 И рекоше јој они: Жено! Што плачеш? Рече им: Узеше Господа мог, и не знам где Га метнуше.
20:14 И ово рекавши обазре се натраг, и виде Исуса где стоји, и не знаше да је Исус.
20:15 Исус јој рече: Жено! Што плачеш? Кога тражиш? А она мислећи да је вртлар рече Му: Господине! Ако си Га ти узео кажи ми где си Га метнуо, и ја ћу Га узети.
20:16 Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече Му: Равуни! Које значи учитељу.
20:17 Рече јој Исус: Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к Оцу свом; него иди к браћи мојој, и кажи им: Враћам се к Оцу свом и Оцу вашем, и Богу свом и Богу вашем.
20:18 А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да виде Господа и каза јој ово.
Посланица Јеврејима
6:13 Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом,
6:14 Говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.
6:15 И тако трпећи дуго, доби обећање.
6:16 Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.
6:17 Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву:
6:18 Да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која нам је дана,
6:19 Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завесе,
6:20 Где Исус уђе напред за нас, поставши поглавар свештенички довека по реду Мелхиседековом.
12:1 Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,
12:2 Гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег.
12:3 Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.
12:4 Јер још до крви не дођосте борећи се против греха,
12:5 И заборависте утеху коју вам говори, као синовима: Сине мој! Не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те Он покара;
12:6 Јер кога љуби Господ оног и кара; а бије сваког сина ког прима.
12:7 Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара?
12:8 Ако ли сте без карања, у коме сви део добише, дакле сте копилад, а не синови.
12:9 Ако су нам дакле телесни очеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо Оца духова, да живимо?
12:10 Јер они за мало дана, како им угодно беше, караху нас; а Овај на корист, да добијемо део од Његове светиње.
Јеванђеље по Марку
9:17 И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.
9:18 И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.
9:19 А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
9:20 И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
9:21 И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
9:22 И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.
9:23 А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.
9:24 И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.
9:25 А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.
9:26 И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.
9:27 А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.
9:28 И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?
9:29 И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
9:30 И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.
9:31 Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.
Јеванђеље по Матеју
20:1 Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
20:2 И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
20:3 И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
20:4 И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
20:5 И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
20:6 И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
20:7 Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
20:8 А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
20:9 И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
20:10 А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
20:11 И примивши викаху на господара.
20:12 Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
20:13 А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?
20:14 Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
20:15 Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
20:16 Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
