10:32 То су породице синова Нојевих по племенима својим, у народима својим; и од њих се разделише народи по земљи после потопа.
11:1 А беше на целој земљи један језик и једнаке речи.
11:2 А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи сенарској, и населише се онде.
11:3 Па рекоше међу собом: Хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И беху им опеке место камена и смола земљана место креча.
11:4 После рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи.
11:5 А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији.
11:6 И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде шта су наумили.
11:7 Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумеју један другог шта говоре.
11:8 Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.
11:9 Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.