8:4 Те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.
8:5 И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.
8:6 А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;
8:7 И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.
8:8 Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.
8:9 А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.
8:10 И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.
8:11 И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.
8:12 Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.
8:13 Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.
8:14 А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.
8:15 Тада рече Бог Ноју говорећи:
8:16 Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;
8:17 Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.
8:18 И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.
8:19 Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.
8:20 И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.
8:21 И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.