Јеванђеље по Луки
24:12 А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
24:13 И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
24:14 А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
24:15 И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
24:16 А очи им се држаху да Га не познаше.
24:17 А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
24:18 А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
24:19 И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
24:20 Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
24:21 А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
24:22 А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
24:23 И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
24:24 И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
24:25 И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
24:26 Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
24:27 И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
24:28 И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
24:29 И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
24:30 И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
24:31 Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
24:32 И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
24:33 И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
24:34 Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
24:35 И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
Посланица Јеврејима
11:24 Вером Мојсије, кад би велики, не хтеде да се назива син кћери Фараонове;
11:25 И воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост греха:
11:26 Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага мисирског; јер гледаше на плату.
11:32 И шта ћу још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао приповедати о Гедеону, и о Вараку и Самсону и Јефтају, о Давиду и Самуилу, и о другим пророцима,
11:33 Који вером победише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,
11:34 Угасише силу огњену, побегоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растераше војске туђе;
11:35 Жене примише своје мртве из васкрсења; а други бише побијени, не примивши избављење, да добију боље васкрсење;
11:36 А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице;
11:37 Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помреше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти;
11:38 Којих не беше достојан свет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљским.
11:39 И ови сви добивши сведочанство вером не примише обећања;
11:40 Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства.
12:1 Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,
12:2 Гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег.
Јеванђеље по Јовану
1:43 А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.
1:44 А Филип беше из Витсаиде, из града Андријиног и Петровог.
1:45 Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо Га, Исуса сина Јосифова из Назарета.
1:46 И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види.
1:47 А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.
1:48 Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом.
1:49 Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев.
1:50 Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог.
1:51 И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Одселе ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе к Сину човечијем.
