Посланица Јаковљева
3:1 Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
3:2 Јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.
3:3 Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.
3:4 Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.
3:5 А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.
3:6 И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла.
3:7 Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;
3:8 А језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.
3:9 Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.
3:10 Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.
Јеванђеље по Марку
11:11 И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом.
11:12 И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне.
11:13 И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама.
11:14 И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови.
11:15 И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
11:16 И не даде да ко пронесе суда кроз цркву.
11:17 И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.
11:18 И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао.
11:19 И кад би увече изађе напоље из града.
11:20 И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена.
11:21 И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се.
11:22 И одговарајући Исус рече им:
11:23 Имајте веру Божју; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: Дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори: биће му шта год рече.
Дела апостолска
19:1 Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике
19:2 Рече им: Јесте ли примили Духа Светог кад сте веровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети.
19:3 А он им рече: На шта се дакле крстисте? А они рекоше: На крштење Јованово.
19:4 А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да верују Оног који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса.
19:5 А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.
19:6 А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораше језике и прорицаху.
19:7 А беше људи свега око дванаест.
19:8 И ушавши у зборницу говораше слободно три месеца учећи и уверавајући за царство Божје.
Јеванђеље по Јовану
1:29 А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света.
1:30 Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше.
1:31 И ја Га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.
1:32 И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему.
1:33 И ја Га не знадох; него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим.
1:34 И ја видех и засведочих да је овај Син Божји.