Беседе Старца Емилијана које следе у овом тому духовни су луг, бескрајно узвишенији од оног земаљског. У периоду између 1976-1991. Старац се овим беседама обраћао било верницима у свету, било монасима Свештеног манастира Симонопетре или монахињама Свештеног општежића Ормилије, поводом Господњих, Богородичиних и других празника.
У овом лугу, драги читаоче, пронаћи ћеш чудесан водич за сопствено путовање кроз време од годину дана, оруђе самопознања, понекад болно, понекад не, али истовремено лековито. Пронаћи ћеш у њему ризнице Божије љубави према човеку и обновићеш се, у теби ће се родити жеља да се бориш, оставиш земаљско, успнеш се ка оном небеском.
Из пролога архимандрита Јелисеја, игумана Свештеног манастира Симонопетре.