Карактеристике
Димензије: 7,5х5,5 см
Укупна дужина са кићанком: 14 см
Тежина: око 6 гр
Величина перли: око 10 мм
Материјал за низање: метал
Материјал: "Сузе Богородице", перле
Кићанка: вискозна свила
Сузе Богородице
„Сузе Богородице“ је јединствена биљка која не расте нигде другде у свету, осим на Светој Гори Атонској. Њене бобице монаси сакупљају ручно, након чега се од њих плету бројанице и наруквице.
Са овом биљком је повезана невероватана легенда: једном давно један монах скита Свете Ане покушао је да научи како се плету бројанице; није му никако ишло за руком, па је он пао у малодушје. Монах је сео на земљу и заплакао. У том тренутку пред њим се појавила сама Богородица, која му се обратила, питајући, зашто је тако тужан. Монах је испричао како је дуго покушавао да савлада науку плетења бројаница, али није успео. И тада му је Богородица понудила своје сузе, које она лије за монахе, наредивши му да их посади у земљу. Из Богородичиних суза је израсла биљка чије су се бобице могле једноставно да нанижу на конопац. До данас светогорски монаси узгајају на Светој Гори биљку "Сузе Богородице", користећи њене бобице за израду бројаница и наруквица, које они плету уз непрестану молитву и за молитву.
Православни крст: историја и симболика
Православна црква поштује Крст Христов као велику реликвију, која симболизује искупљење људског рода. Часни Крст Господњи за хришћанску веру је највиши симбол жртвовања и освећења и стога је његов значај заиста огроман. Крст и Васкрсење су две главне осовине хришћанства: Васкрсење следи за Крстом и претпоставља Крст, а Крст предвиђа Васкрсење.
Пре него што је Христ био разапет за наше грехе, свако ко је умро распећем сматран је проклетим. Након смрти Исуса на крсту, он је постао симбол искупљења. Од оруђа смрти, крст се претворио у вечни извор живота, од страшног оруђа џелата - у светло и благословено знамење, од дрвета бола и жалости - у уточиште за одмор и радост.
До овог парадокса и велике промене дошло је зато што неизмерна божанска љубав и милосрђе нису светили за људско незнање и зло. У свеискупљујућој божанској љубави нема места мржњи, гневу и злоби. Бог се, као апсолутна љубав, уместо освете, смиловао човеку и дао му искупљење од горких окова греха и зла, дарујући му живот вечни. После распећа, крст се повезао са Господом Исусом Христом, црпећи из Њега своју непобедиву снагу, освећење и благодат. Зато поклоњење хришћана крсту није идолопоклонство, већ поклоњење Самом Христу. Хришћани са поносом носе крст у знак сећања на велику помирбену жртву и као јак бедем против зла.
Часни крст Господњи је обједињујућа снага човечанства. Две попречне шипке Крста симболизују сједињење људи са Богом (вертикала) и јединство људи међусобно (хоризонтала). Хоризонтала такође симболизује две руке Распетог Спаситеља које су отворене да обхвате и загрле цело човечанство.
Молитва Часном и Животворном Крсту
Нека васкрсне Бог, и нека се развеју непријателји Нјегови, и нека беже од Лица Нјегова они који га мрзе. Нека ишчезну као што ишчезава дим, као што се топи восак на домаку огња; тако нека изгину ђаволи пред лицем оних који лјубе Бога и осењују се крсним знаком, и који радосно говоре: Радуј се, пречасни и животворни Крсте Господњи, који прогониш ђаволе силом распетог на теби Господа нашег Исуса Христа, који је сишао у пакао и сатро силу ђаволску, и који нам је даровао тебе, Крст Свој Часни, за прогањање сваког противника. О, пречасни и животворни Крсте Господњи, помажи ми увек са Светом Владарком, Дјевом Богородицом, и са свима Светима занавек. Амин!
