Икона од пчелињег воска је ручно израђена са великом пажњом према детаљима. Захваљујући додавању тамјана у процесу израде, икона одише лаганом аромом, која се у нашим мислима чврсто везује за мирну атмосферу црквеног простора.
Чудотворни Мандилион (од грчког μανδυλιον „платно, пешкир“), или Спас Нерукотворени, један је од нерукотворених ликова преко којих је Исус Христ извршио једно од својих многобројних чуда. У Едеси, у Месопотамији, живео је цар Абгар, који је боловао од неизлечиве болести – лепре. Његов секретар и сликар Ананија, који је путовао по Јудеји, чуо је за Христа и обавестио свог господара о томе. Цар је дао сликару писмо за Богочовека са молбом да га посети и исцели. Христ је одбио да оде код цара, али није одбио да му помогне.
Према предању, Мандилион је тканина на којој је Христ дозволио да се утисне Његов лик и коју је потом послао Абгару, након чега је он излечен. Мандилион се од тада чува у Едеси као велика светиња.
949. године Едесу је опсела војска Романа I Лакапина. У замену за склапање мира, грађани су пристали да дају нерукотворени лик.
Свети Мандилион је стигао у предграђе Цариграда, Влахерну, 15 (28) августа поподне, а сутрадан, 16 (29) августа, одржана је велика литија, која је, уз дужне почасти, носила Мандилион у цркву Свете Софије. да освети град и његове становнике. Тамо се овај лик налазио неко време, након чега је пренет и стално се чувао у храму царске палате све до IV крсташког рата 1204. године, када су Латини украли ову свету реликвију. Убрзо након тога, она је била изгубљена.
16 (29) августа наша Црква прославља јављање светог Мандилиона у Цариграду. Овај празник уписан је у црквени календар под називом „Пренос из Едесе у Цариград нерукотвореног лика Господа нашег Исуса Христа“.
