Ово је друга чудотворна икона Светог Ђорђа која се налази у манастиру Зографу и стоји на супротном стубу. Местом њеног настанка сматра се Арабијско полуострво. Икона је морским путем стигла на Атос и пронађена у пристаништу светог манастира Ватопеда, и многи монаси из свих манастира Свете Горе су дошли овамо да јој се поклоне. И поред тога, што би било сасвим логично да се ова икона остави у манастиру Ватопеду, преовладала је општа жеља и заједничким гласом одлучено је да се икона привеже на леђа једног магарца да она на неки начин сама покаже којем ће манастиру припасти. На крају се животиња са светим товаром зауставила на брду северозападно од манастира Зографа; тада су сви видели да је жеља Светог Ђорђа да његова света икона остане у овом манастиру. На месту где се зауставио магарац са светом иконом подигнута је келија и црквица посвећена Светом Георгију Победоносцу. У дане прославе Светог Ђорђа (23. априла и 3. новембра) икона се у литији носи од Саборне цркве до катизме на брду прекопута.
Ово је двострана икона, на чијој је главној страни приказан Свети Георгије, а на другој - Архангел Михаило на коњу.
Свети Георгије је приказан фронтално, у складу са типом светог ратника. Ово је млади голобради младић коврџаве тамне косе, обучен у војничку одећу: тунику, позлаћени оклоп и црвени огртач. У десној руци, у висини груди, он држи копље, а у левој мач. Са обе стране његове главе је црвеним словима исписан натпис који датира из каснијег периода: «Свети Георгије Чудотворац». Оквир иконе је украшен богатим флоралним мотивима.
Сребрни оков иконе, према посветном натпису, направљен је у Санкт-Петербургу 1822. године и покрива целу површину иконе, осим главе светитеља. У доњем делу окова налазе се два натписа на старословенском језику. Први од њих говори како се ова икона појавила у манастиру:
„Ова чудотворна икона Светог великомученика Георгија Победоносца стигла је на Свету Гору морским путем са Арабијског полуострва и засијала зрацима сунца на пристаништу манастира Ватопеда. Видевши је монаси (Ватопеда), као и сви остали из светогорских манастира, који су дошли да погледају чудо, пожелели су, свако од њих, да је узму за свој манастир. Међутим, вољом Божијом и Чудотворца (Светог) Георгија, она је чудом пребачена у манастир Зограф, где је и до данас ова икона својим непрестаним чудесима привлачи вернике који са вером долазе у овај свети храм да се њој поклоне“.
На следећем натпису се помињу добротвори:
«У част и у спомен Светог великомученика Георгија, овај сребрни оков, дело достојних отаца манастира Зограф, Винкентија и Анатолија, труд слугу Божијих, трговаца из Одесе и других словено-бугарских и македонских епархија, чија су имена забележена у књизи за вечни помен заједно са ктиторима овог манастира, 1822, Санкт-Петербург».
На полеђини иконе приказан је Архангел Михаило на коњу како се креће по врху зида с лева на десно. Левом руком он држи коња за узду, док је у његовој десној руци копље. Архангел је обучен у тамнозелену тунику, оклоп и пурпурни огртач са златним украсима који се лепрша иза његових рамена. Његова крила, хармонично уоквирујући тело, такође су украшена златом на смеђој позадини. Кестењаста коса архангела Михаила скупљена је изнад чела и везана белом траком.
.jpg)
Седло снежнобелог коња је јарко црвене боје са златним украсима. Посебно задивљује реализам у сликању животиње: запремина тела, пренос мишића и мекоћа гриве.
На сребрној позадини иконе види се натпис: «Архангел Михаило».
Тип иконографије који приказује Архангела на коњу среће се јако ретко и, по правилу, спада у крај 13. века, као део слике Рођења Христовог, где Архангел Михаило води за собом мудраце. Као посебна тема, Архангел Михаило на коњу са мачем у руци приказан је у манастиру Лесново у средњовековној Србији (1349. године), ту је и пратећи натпис: «Бранилац Анђела».
По својим стилским особинама, Архангел Михаило, приказан на полеђини двостране иконе манастира, може да стоји у истом реду са изузетним сликарским делима доба Палеолога из друге половине 13. века.
Посебно је занимљива и икона насликана у каснијем периоду, која се чува у трпезарији манастира. На овој икони Светог Георгија, коју је израдио иконописац Венијамин Кондракис 1879. године, између 15 минијатура које уоквирују слику, налази се сцена литије чудотворне иконе светитеља, као и слика манастира Зографа.
