На југоисточном стубу главног храма манастира Зографа налази се чудотворна икона Светог Георгија (Ђорђа). Ова икона је уско повезана са ктиторима манастира, преподобним Мојсијем, Ароном и Јованом, пореклом из Ахрида. По предању, када су они завршили изградњу храма, нашли су се пред дилемом којем светитељу да га посвете. Припремили су дрво на коме је требало да буде насликана икона, поставили га у храм и препустили се молитви са молбом да на њих сиђе просветљење, који светитељ треба да буде приказан на икони. Сутрадан, када су дошли на службу у главну цркву, видели су чудотворни лик Светог Ђорђа. Предање такође каже да је овај лик пренет из манастира Фануила, који се налази у Лиди, у завичају Светог Ђорђа. До овог открића дошао је монах Јевстратије и други монаси који су са њим дошли из Фануила у манастир Зограф после догађаја који су се одиграли у Палестини. Услед овог чуда, новосаграђени манастир је добио име Зограф («Иконописац»). Један маловерни епископ, који је посетио манастир, безбожно је додирнуо икону прстом и равнодушно упитао да ли је то та чудотворна икона нерукотворена. Истог тренутка прст му се залепио за икону и коштало је много труда да се он одвоји, тако да је његов мали део остао заувек везан за икону.
Свети Георгије је приказан фронтално као свети ратник, познат још из средњевизантијског периода. То је млади голобради младић са густом тамном косом, његова глава је окружена светлећим ореолом. У левој руци, у висини груди, он држи копље, а у десној мач. Сребрни оков иконе оставља непокривено само лице светитеља и украшен је полудрагим камењем црвене, зелене и других боја које се налази на ореолу и одежди Светог Ђорђа. На икони може се видети велики број натписа. Са обе стране главе на старословенском језику је написано: «Свети великомученик Георгије Победоносац». Рам иконе је украшен богатим флоралним мотивима, док су на левој и десној страни рама, у овалним медаљонима, приказане сцене из живота светитеља. У доњем делу рама налази се посветни натпис на старословенском језику: «Са благословом цењеног митрополита Новгородског и Санкт-Петербуршког Серафима, уз старање бившег надзорника Атонског манастира Зографа архимандрита Анатолија, направљен је овај оков за чудотворну икону Светог великомученика Георгија Победоносца, која се јавила пред три брата који су се овде молили, а који воде порекло од Јустинијана Великог и који су о свом трошку подигли 889. године овај свети манастир, који је по овом нерукотвореном лику из давнина добио назив Зограф. Санкт Петербург, година 1837.»
По својим уметничким одликама, ова икона манастира Зографа свакако је саставни део великог културног наслеђа византијске уметности. Приказ светитеља подсећа на икону Светог Георгија из манастира Ватопеда, која датира из 1300. године, као и на Протат (око 1290. године), чије су фреске, како се сматра, дело самог Мануела Панселина.
