Свету чудотворну икону Богородице, названу «Евергетида» («Доброчинитељка»), посебно поштују ходочасници и монаси келије Мегали Панагије светог манастира Кутлумуша на Светој Гори Атонској. Раније је ова келија била манастир назван по Светом Евстратију, а касније - Гоматосу.
Ова икона је тачна копија Казанске иконе Богородице. Тамо је направљен и бронзани оквир који је краси и данас.
Историја ове иконе води нас у крваве године времена малоазијске катастрофе; те страшне ноћи када је у септембру 1922. године горела прелепа и просперитетна Смирна, а људи покушавали да спасу своје животе и оно што им је најдраже. Једина ствар коју је једна жена - становница Смирне - успела да понесе са собом била је икона Пресвете Богородице. Жена је тада, заједно са супругом и четворо деце, успела да напусти град. Стигавши на пристаниште, они су покушали да се укрцају у чамац како би ушли на један од савезничких бродова и стигли до Грчке. Усред свега овог ужаса и очаја, пред женом се појавио наоружани чет [чет је било име за муслимана у саставу нерегуларне турске војске периода малоазијске катастрофе, чети су се бавили пљачком и разбојништвом] који је видео да она нешто крије испод своје мараме. Отргнуо је из њених руку икону Богородице, разбио рам, разбио стакло и однео сво злато којим су верници украшавали икону у знак захвалности за чуда која су извршена милошћу Богородице. Након тога он је бацио икону у море, и она је нестала.
После исцрпљујућег путовања, пуног потешкоћа и недаћа, породица је стигла на острво Самос, где се настанила. Прошло је девет година, а онда је једног дана отац породице отишао на пецање у свом малом рибарском чамцу. Извукавши мреже, нашао је у њима икону Богородице која се на чудесан начин нашла у њима. Са сузама у очима пажљиво ју је подигао и однео кући.
Видевши икону, његова жена је пала у несвест од неисказане радости. Када је дошла себи, она се побринула за икону, ставивши је на почасно место њиховог скромног кућног иконостаса, запалила пред њом ручно направљену свећу и дуго се молила. Онда је породица позвала свештеника, испричала о великом чуду и наручила молебан у част радосног догађаја проналаска иконе.
Убрзо је икона Богородице пренета у женски манастир, који се налазио недалеко од села. Светиња је била предата уз услов да ако се неко у породици замонаши, онда ће му она прећи као породична реликвија. Прошло је много година, и икона је била предата праунуку брачног пара, који се данас подвизава у светој келији Мегали Панагије на Светој Гори.
За време свог постојања икона је јавила многа чудеса: бездетни парови су добијали децу, болесни су се исцељивали, незапослени, обраћајући се Њеној милости, налазили посао. О томе постоје бројна сведочанства верника. Благодат ове иконе не престаје да се шири где год јој се обраћају.
Желимо да Она која је у Својим пречистим светим рукама држала младенца Исуса, Она која је благословила цео свет, великодушно изливала Своје благодати на све који траже Њену помоћ и заштиту, и упућивала нас на пут истинске радости и спасења, који је Њен Син и Бог.
Чудеса иконе
2019. године једној жени која је дошла у Грчку на одмор, у Солуну су украли торбицу са новцем и документима. У то време је њен муж био на ходочашћу на Светој Гори и управо се налазио у келији Мегали Панагије када га је позвала жена, пуна очаја. Монаси келије отслужили су молебан и упалили свећу Богородици. Увече истог дана, украдена торба је била пронађена у солунском насељу Дендропотамос и предата полицији – све је било на свом месту, чак и новац.
Током посете Светој Гори, Грк по имену Константинос из града Халкиде, који се налазио у овој келији за време мале вечерње, примио је телефонски позив да је његов најстарији син Јоанис доживео саобраћајну несрећу. Није знао да ли му је син жив, знао је само да је ауто тотално слупан и уништен. Монаси су почели да служе молебан, и управо када су стигли до речи «Ваистину Достојно Јест» („Αξιον εστιν ως αληθως“), телефон је поново зазвонио. Константиносу је било саопштено да је Јоанис жив и здрав. Повредио је само ногу када су га вадили из аутомобила. Од тада, сваке године отац и син долазе на ходочашће у свету келију како би учествовали у Божанској Литургији, причестили се и упутили речи захвалности Пресветој Богородици за Њен велики благослов.
